Maloljetnička delikvencija 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Fakultet za bezbjednost i zastitu

САДРЖАЈ
I УВОД................................................................................................................3
II Непосредни друштвени узроци и услови малољетничке делинквенције..................................................................................................5
2.1. Криминогени утицај породице................................................................5
III Значај истраживања промјена у структури породице њихов утицај на понашање малољетника.................................................................................7
3.1. Негативни утицаји школске средине и наставних програма.................8
3.2.Утицај слободног времена........................................................................9
3.3. Утицај масовних медија...........................................................................11
3.4. Утицај религијских секти..........................................................................14
IV ЗАКЉУЧАК....................................................................................................17
V ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................18
I УВОД
Основни фактори у којима се могу истраживати етиолошки проблеми малољетничке делинквенције су социјална средина, извршена криминална радња и личност извршиоца. Изузимајући личност извршиоца криминалне радње, остала два фактора (социјална средина и извршена криминална радња) указује да не постоје посебне специфичности због којих би се малољетничка делинквенција требала посебно проучавати.
Социјални фактори, поред унутрашњих, урођених и стечених фактора чине релевантну компоненту етиологије малољетничке делинквенције. Стога је „социјална карта“ малољетног делинквента посебно значајна, а то су: утицај породице, утицај школе, начин кориштења слободног времена и средства масовних комуникација. Сви наведени фактори су у каузалној вези и као такви су условљени са чиниоцима личности младе јединке.
Породични фактор се испољава непосредно у елементима структуралне повезаности. Породица је примаран сегмент социјализација у којој се емотивна атмосфера по принципу непосредности одражава на интелектуални и психолошки развој младе јединке. Брачне несугласице и сви облици породичних криза добијају свој одраз кроз видове поремећаја у емоционалној и интелектуалној сфери младе особе. Ово се посебно односи на структуралне породичне поремећаје као што су разводи бракова, губитак или напуштање дјеце од стране једног или оба родитеља, занемаривање и социјално-патолошке појаве код неких од ужих чланова породичног домаћинства. Слабљење породичне и родитељске функције је у директној сразмјери са структуралним породичним поремећајима.
Школа је, поред породице, сљедећа незамјењива институција у којој се одвијају најважнији васпитни и образовни процеси социјализације младе личности и оспособљавања за адекватне радне и друштвене улоге. Организованост, програмски садржаји и наставно-образовни процеси имају снажан утицај на развој младе особе и њено друштвено понашање. Постојећем образовном систему недостаје адекватна опрема, лабараторије и кабинети, спортске дворане и други објекти који би усмјерили интерес пажње младих са кафића и тзв. „проблем слободно вријеме“ на ове објекте и примамљиве програмске садржаје који би их оплеменили у креативном и инвентивном смислу. Не смију се занемарити и интерперсонални ставови и утицају који слабији ученици, иначе склонији социјално-патолошким појавама, врше на дио „здраве“ школске популације: прекиди у школовању, честе промјене школске средине, (не) оправдани изостанци са наставе, слаб успјех и низ других утицаја.
Слободно вријеме је један од релевантних фактора који се одражава на развој, формирање и развој младе личности. Ријеч је о „остатку времена“ који према самоизбору, мимо утицаја породице и школе, утиче на опредјељења, ставове и понашање, које не ријетко прелази у различите облике и форме деликвентног испољавања. У прилог овој тези иде и чињеница о релативној личној самосталности у понашању омладине као и организације њиховог друштвеног живота који се одвија у амбијенту кафића гдје су алкохол и наркотици постали саставни дио тог амбијента. Више је него очигледан изазов постао је проблем „убијање времена“ који подразумјева све облике „разоноде“ од злоупотребе алкохола и наркотика до проституције и трговине бијелим робљем.
... 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]